Praznici i običaji
Kalendar praznika
U Srbiji se Nova godina slavi 1. i 2. januara, pravoslavni Božić 7. januara, Dan državnosti (Sretenje) 15. i 16. februara, Praznik rada 1. i 2. maja, a Dan primirja 11. novembra. Vaskršnji praznici traju od Velikog petka do Vaskršnjeg ponedeljka. Datumi se menjaju svake godine.
Sretenje podseća na početak Prvog srpskog ustanka 1804. i donošenje Sretenjskog ustava 1835. godine. Pre putovanja na praznik proverite radno vreme muzeja i red vožnje.
Pravoslavni Božić
Na Badnji dan, 6. januara, jedan od prepoznatljivih običaja vezan je za badnjak, hrastovu granu ili panj. Na Božić, 7. januara, u porodicama se deli česnica, praznični hleb koji se različito priprema od kraja do kraja i od kuće do kuće.
Ako želite da prisustvujete božićnoj službi, proverite raspored u parohiji. Na pozdrav „Hristos se rodi!“ odgovara se „Vaistinu se rodi!“
Vaskrs i dani uoči praznika
Teodorova subota pada u prvu sedmicu Velikog posta. Lazareva subota, poznata kao Vrbica, dolazi uoči Cveti. U nekim parohijama porodice učestvuju u litiji sa vrbovim grančicama. Posle Cveti sledi Velika nedelja, koja vodi do Vaskrsa.
Na Veliki petak porodice mogu da farbaju jaja, a na Vaskrs ih daruju bližnjima. U hrišćanskoj tradiciji crvena boja se vezuje za Hristovu krv. Za prazničnom trpezom jaja se tucaju da se vidi čija će ljuska ostati čitava. Jedan od lokalnih običaja Velike nedelje jeste prinošenje voštanih sveća manastiru Tronoša.
Pobusani ponedeljak
Pobusani ponedeljak pada posle Tomine nedelje, osam dana nakon Vaskrsa. Toga dana se pominju upokojeni. Porodice posećuju grobove bližnjih, a na grobljima se služe parastosi.
Krsna slava
Krsna slava je praznik porodičnog svetitelja zaštitnika. Na dan tog svetitelja okupljaju se rođaci, prijatelji i komšije. Sveća, vino i ukrašeni slavski kolač imaju važno mesto u obredu. Unesko je 2014. upisao slavu na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Tri poznata datuma su Đurđevdan (Sveti Georgije, 6. maj), Aranđelovdan (Sveti arhangel Mihailo, 21. novembar) i Nikoljdan (Sveti Nikola, 19. decembar). Ako ste pozvani, domaćinima možete reći „Srećna slava!“
Pravoslavni post
Veliki post prethodi Vaskrsu, a Božićni post Božiću. Pravila ishrane zavise od dana, a porodice ih različito primenjuju. U kafićima i pekarama oznaka „posno“ obično označava posno jelo. Ako izbegavate ribu ili imate alergiju, pitajte za sastojke.
Sahrana i žaljenje
U srpskoj pravoslavnoj tradiciji parastos je molitveno pominjanje upokojenih. Može se služiti u crkvi ili na groblju. Porodice posećuju grobove i na zajedničke dane pomena, Zadušnice. Pogrebni običaji i načini žaljenja razlikuju se među porodicama i krajevima.
Ako vas porodica pozove, poštujte njene želje i pitajte za dozvolu pre fotografisanja.